воскресенье, 7 декабря 2014 г.

The Big Issue: Интервью Бенедикта Камбербэтча - "Я все больше чувствую необходимость отступить"


Возможно Бенедикт Камбербэтч получит Оскар за роль Алана Тьюринга, но он планирует более спокойное будущее. Бенедикт Камбербэтч чертовски привлекателен. Один его вздох вызывает массовый приступ сумасшествия у его ... давайте не будем называть их Cumberbitches, сам он считает это термин унижающим и предпочитает Cumberpeople. 

Это не просто громкое название для толпы его приверженцев – оно заставляет их выглядеть весомо в глазах общества, что некоторые высокомерные киноманы, а также, неистовая, соперничающая орава фанатов Дэвида Теннанта, могут оспорить. Но поклонники БК, что продемонстрировали удивительные отклики читателей нашего журнала по всему миру, с которыми мы столкнулись в последний раз, когда разместили его на обложке, являются верными, преданными и очень хорошо осведомленными. Было бы несправедливо не принимать их во внимание, делая репортаж о текущем положении Бенедикта Камбербэтча. 

Имея это в виду, я была в состоянии повышенной готовности и нацелена на визуальные и чувственные детали, когда меня, наконец, привели в гостиничный номер, в котором Камбербэтч принимает гостей - на час позже, поскольку "Бенедикт любит поговорить". 

Визуально, все хорошо. Он выглядит стройным, постриженным и очень хорошо ухоженным – без галстука, но в безупречном, идеально сидящем, дорогом темном костюме и черной рубашке. Даже его волосы вышколены: короткие, темные и плотно прилегающие к голове, несмотря на прошлое признание, что нелюбимой часть тела у него является его голова, странной формы и размера. 

У него целая история разноцветных волос – он носил щегольские блондинистые локоны, рыжие волны и, самые знаменитые, черные кудри Шерлока (китайские фанаты называют его Кудрявый Fu). Но сегодня, в часе езды от Лондонского Кинофестиваля и премьеры «Игры в имитацию», он в режиме Алана Тьюринга - сосредоточен на текущей работе, не отвлекается на суету, безделушки или кепку, к которой часто благоволит в свободное от работы время. 


Мы пожали друг другу руки и сели вместе. Обеими руками он разглаживает складки на брюках, расправляет плечи и поглаживает сомкнутые колени, блаженно улыбаясь мне, как милостивый и почтительный священник, готовый уделить свое внимание. Его голос глубокий, звучный, авторитетный, его живое мягкое произношение успокаивает. "Привет, привет, очень жаль, что Вам пришлось так долго ждать, приятно с Вами познакомиться." 

Едва уловимый оттенок натянутости в его вежливости понятен - он провел в этом гостиничном номере добрую половину дня, играя хозяина, принимающего вереницу журналистов. Даже у человека с хорошими манерами, который любит поговорить, скорее всего, проскользнет малая толика сухого безразличия после шести часов "Вопросов и Ответов". Это не обескураживает. Есть, безусловно, достаточно воодушевления на его лице - более традиционно красивом, чем оно представляет в кадре, хотя и с оговоренным вежливым выражением на переднем плане, и лишь чуть-чуть озорном – намек на возможность внезапного прилива энергии. 

И прилив происходит почти мгновенно, как только я спрашиваю, разозлила ли его история Алана Тьюринга, дешифровщика времен войны, универсального математика и вычислительного гения, "разоблаченного" гомосексуалиста, химически кастрированного в начале 1950-х годов. 


"Боже, да", - вспыхивает он, воодушевляясь. "Мне хотелось переворачивать столы и кричать с крыши – почему, черт возьми, это произошло? Кто выдумал эти извинения и помилования сейчас! Слишком поздно. Единственный человек, перед которым вы могли бы извиниться – это он, но вы не можете сделать это, потому что вы, черт побери, убили его". 

Изменения в тоне, от шуток к бешенству, когда он выходит из себя из-за несправедливости, которая, как он убежден, привела к очевидному самоубийству Тьюринга (он получил королевское помилование в декабре прошлого года, лишь через 59 лет после его смерти), являются довольно захватывающими. Неожиданно он начинает говорить с головокружительной скоростью и с волнением, сродни (должна сказать это) мысленным скачкам Шерлока в разгар судьбоносного озарения. Я говорю ему, что я пришла прямо с просмотра фильма - "Боже!" - и предполагала, что мы, таким образом, могли бы иметь разные точки зрения, одну - еще свежую и эмоциональную, другую, с которой он прожил много месяцев, и, в каком-то смысле, покончил с этим. Но стало ясно, что он с этим не покончил. 

Он уверяет меня, что "совершенно не стыдно", что я покинула пресс-показ с дорожками растекшейся по щекам туши. "Более неловко, когда ты по-настоящему участвуешь в этом, но должен удержаться и не залиться слезами, потому что это выглядит, как будто ты плачешь над собственным исполнением, а это совсем не так. Это произошло, когда мы снимали заключительные сцены с Кирой [Найтли], и я расплакался." 

"Я не мог перестать плакать, просто думая: "Боже мой, он прошел через это". Подойти к пониманию этого - потому что я играл его уже некоторое время ... Боже, это было просто ужасно. И я не мог полностью взять себя в руки, что не очень хорошо для актера". 

Возможно, это хорошо для актера. Именно это глубокое сопереживание своим героям, которое он, кажется, порой не в состоянии контролировать, отмечает его лучшие работы: Тьюринг, Кристофер Тидженс из «Конца Парада», Шерлок. Беглый вопрос о деталях работы Тьюринга провоцирует у него долгий, яростный прогон трагической жизни шифровальщика: заикание, которое проявилось у него в возрасте четырех лет, его разлучение с родителями, когда он был еще ребенком, "полностью подтверждено, что он был лишен отеческой любви, материнского воспитания и кормления грудью, и всего, что необходимо"; "нелепая жизнь в секретности и подавлении", которую он и другие мужчины-геи были вынуждены вести; его неспособность построить полноценные сексуальные отношения, и склонность производить впечатление "раздражительного или отдаленного от проблем других людей", но, в то же время, "глубоко чувствительного, невероятно благодарного тем людям, с которыми он работал, чрезвычайно энергичного и способного на огромную, огромную любовь". 


Он собственнически называет Тьюринга "Алан" и имеет много личных, почти защищающих ученого, теорий о его чудачествах (он выдвинул предложение, что Тьюринга был аутистом). Очевидно, отождествление и забота о своем герое в этом фильме не были противостоянием. 

И все же, эти двое мужчин не могли бы иметь более непохожий опыт. В то время как Тьюринг прожил жизнь в изоляции и подвергался преследованиям, 38-летний сердцеед Бенедикт Тимоти Камбербэтч говорит заголовок своей жизни: "Мне очень, очень повезло. Я был окружен любовью с самого раннего возраста. Проще придавать значение своему собственному существованию, если вы получаете любовь в первую очередь, когда вы ребенок." 

Камбербэтч - сын уважаемых актеров Тимоти Карлтона и (несомненно очаровательной) Ванды Вентхам (они играли его родителей в последних эпизодах Шерлока) - вырос в Кенсингтоне, и в возрасте восьми лет пошел в школу-интернат в Сассексе, где, как он говорит, развил в себе любовь к сельской местности. Потом он отправился изучать искусства в Харроу. Хотя это не заметно по его лицу, он может быть немного раздражен тем, что причислен к разряду элитных мальчиков. 

На самом деле, он вправе раздражаться из-за предвзятого мнения, из-за которого его игра высмеивается на основании его положения. Ну и что, если он элитный? Его привлекательность имеет больше общего с его мальчишеской энергией и глубиной чувств, которые он привносит в свою работу, так что даже самый большой социопат и самый закрытый из всех его персонажей вызывает сочувствие. У него есть власть, которая отсутствует у многих его ровесников, и поэтому вдохновляет армию последователей, растущую с тех пор, как он впечатлил всех своей, номинированной на премию Оливье, ролью в спектакле театра Алмейда «Гелда Габлер» в 2005 году, и, конечно, резко увеличившуюся, когда он великолепно сыграл Шерлока Холмса. 


"Я играл настоящих героев, комичных дурачков и парней из соседнего двора", - говорит он. "Но чудаки, белые вороны - Шерлок, Ассанж, Тьюринг - они пронзают. И этому есть причина. Они заставляют нас склониться перед ними. И это то, что делает их привлекательными". 

Сам Камбербэтч является притягательной смесью эмоциональных крайностей. Он может и устал сегодня, но его плечи никогда не опускаются, когда он кидается из политических страстей (а он активно работает с различными благотворительными организациями и инициативными группами: «Stonewall», «Liberty», «The Prince’s Trust» и «Stop the War» - все они извлекли пользу из его энтузиазма), в романтические отношения, из безудержного честолюбия в самосозерцание посредством медитации. 

"Я беспокоюсь о состоянии мира и расстроен тем, что люди считают важным", - говорит он. Но, несмотря на то, что он называет "некоторыми промахами", в том числе его похищение и содержание под прицелом в Южной Африке в 2005 году: "Я стараюсь быть оптимистом. Я люблю затеряться в природе, я никогда не бываю счастливее, чем тогда, когда смотрю на море. Погрузиться в момент, потеряться в задумчивом созерцании, глядя на то месте, где горизонт встречается с морем." "Я люблю выпасть из поля зрения и просто ощутить первобытные переживания, на которые мы все имеем право, как люди этой планеты - будь то любовь кого-то дорогого для нас, дети, природа ... Я знаю, это звучит очень сентиментально, но это очень важно для того, чтобы подпитывать все человеческое, что есть в нас". 

Для человека, чье случайное признание, что он бы очень хотел иметь семью, привело к онлайн взрыву, годам журналистской травли и к видимой из космоса вспышке эстрогена, Камбербэтч еще много говорит о детях, неоднократно используя их в качестве примера, который пробуждает острую тоску и любовь. Одна из его теорий о Тьюринге - то, что он потерял надежду иметь детей, и крушение этой надежды, возможно, произошло, когда он был химически кастрирован, что и явилось причиной его самоубийства. 

Он признается, что когда был моложе, он был совершенно уверен, что к 32 годам "могут произойти более судьбоносные вещи зрелого возраста, в том числе отцовство". Но сейчас он более осторожен, когда дело доходит до разговоров о его частной жизни, потому что "это всегда возвращается, чтобы странным образом преследовать меня. Самым причудливым способом меня осуждали за мои отношения или за, что я не был отцом. Я все скажу, когда это будет правдой, когда это будет правдой." 

Как это часто бывает, через пару недель после этого маленького уклончивого пожимания плечами, помолвка "мистера В.Т. Камбербэтча и мисс С. Хантер" будет скромно объявлена на 57 странице «The Times». Негодяй Шерки! И, возможно, я читаю в этом слишком много, но я не перестаю задаваться вопросом, не это ли предстоящее счастливое бракосочетание и соображения относительно нового витка его жизни навеяли именно этот ход мыслей? 


"Я начинаю понимать, что можно сказать чему-то "нет", и от этого все не развалится. Я действительно хочу делать больше, я имею в виду меньше работы и больше других вещей. Я хочу больше принадлежать другим людям. Становясь старше, я больше чувствую необходимость отступить, спросить себя: "Чем я пренебрегаю? Что нужно другим людям от меня?" Я хочу быть более импульсивным, чтобы быть в состоянии внезапно уехать на выходные. Всякий раз, когда мне выпадает редкий шанс быть импульсивным, я хватаюсь за него, и поэтому иногда делаю глупые вещи. При этом, я не знаю, как долго еще буду ездить на мотоцикле. Я уверен, что если я когда-нибудь стану отцом, то не захочу больше делать это". 

Если ли и есть налет "я обещаю, дорогая" в этом последнем замечании, это все к лучшему. Если какой-то человек может увлечься, давая вещи на благо своей воображаемой будущей семьи, это, вероятно, Бенедикт Камбербэтч. Но, все-таки, его мечтательность не направлена исключительно на брак и детей. 

"Помню, тогда мне было около 16, я возвращался с просмотра «Безумия Георга III» с блестящим Найджелом Хоторном. Это была школьная театральная поездка, что всегда было проблеском жизни, мира за пределами странных привилегированных рамок школы-интерната. " 
"Я просто курил, высунувшись из окна своей спальни, наблюдая, как облака бегут по небу, и луна время от времени пробивается через них, и думал о том, на что была похожа реальная жизнь короля Георга, об этом безумие, которое оказалось ошибочным диагнозом. Я думал о Найджеле Хоторне и о впечатлениях, которые я только что испытал. Я посасывал сигарету, повышая концентрацию никотина, и вдруг почувствовал поток воздуха, идущий сквозь меня, и подумал, что я на верном пути. Я подумал, это то, что надо, это то, что я хочу делать." 

"Потом я подумал, что такого в этом моменте, почему я хочу сохранить его сейчас? Что я могу сделать? Может мне написать стихотворение? Послушать музыку, рассказать кому-нибудь? И я подумал, нет, я просто останусь в нем на мгновение." 

"Представьте себе рассуждения того мальчика о жизни, которую он собирался вести. Представьте!"


***
BENEDICT CUMBERBATCH INTERVIEW: "I INCREASINGLY FEEL THE NEED TO STEP BACK"

He may well get an Oscar for his portrayal of Alan Turing, but Benedict Cumberbatch is planning a more relaxed future

Benedict Cumberbatch is catnip. Just a sniff of him sets off an outbreak of delirious twists in his... let’s not call them Cumberbitches, the man himself feels the term is demeaning and prefers Cumberpeople.

It’s not a great name for a flock of disciples – it makes them sound like a burden to society, which some sniffy cinephiles, as well as that rabid, rivalrous David Tennant mob, might argue they are. But the BC devotees, as demonstrated by the extraordinary, global reader-response this magazine encountered the last time we put him on the front cover, are a loyal, dedicated and highly informed lot. It would be churlish not to consider them when reporting on the current state of Benedict Cumberbatch.

It’s with this in mind that when I’m finally ushered into the hotel suite in which Cumberbatch is accepting guests – an hour late as ‘Benedict likes to talk’ – I am on high alert to visual and sensual details.

Visually, it’s all good. He looks slim, trim and very well tended – tieless but pristine in a perfectly fitted, expensive dark suit and black shirt. Even his hair is disciplined: short, dark and kept tight to the skull, despite a past confession that his least favourite body part is his oddly sized and shaped head.

He has a history of flamboyant hair, having sported blonde waves, ginger kinks and, most famously, those black Sherlock ringlets (his Chinese fans call him Curly Fu). But today, hours away from the London Film Festival premiere of The Imitation Game, he’s in Alan Turing mode; focused on the job at hand, not to be diverted by fuss, frippery or the flat cap he often favours when he’s off duty.

We shake hands and sit down together. He rolls out the creases in his trousers with both hands, pulls his shoulders straight and pats his closed knees, smiling beatifically at me like a benign, dutiful priest ready to attend. His voice is deep, resonant, authoritative; his crisp rounded pronunciation reassuring. “Hello, hello, so sorry you had to wait so long, lovely to meet you.”

The faint Trollopean air of strained courtesy is understandable; he’s been in this hotel suite playing host to a string of journalists for the best part of a day. Even a man of good breeding who likes to talk is likely to exude a touch of automaton fatigue after six hours of Q&A. It’s not disheartening. There’s definitely enough of a spark in his face – more traditionally handsome than it presents on-camera and, though arranged with a polite welcome to the fore, just a tiny bit minxy – to suggest the possibility of sudden energy.

It comes almost instantly, the moment I ask him if the story of Alan Turing, the wartime codebreaker and all-round maths/computing genius ‘exposed’ as a homosexual and chemically castrated in the early 1950s, made him angry.

The only person you can apologise to is him, and you can’t because you fucking killed him“God, yes,” he flashes, warming up. “I wanted to tip tables over and shout from the rooftops – why the fuck did this happen? Who gives a fuck about apologies or pardons now? It’s too late. The only person you can apologise to is him, and you can’t because you fucking killed him."

The change in tone, from pleasantries to frenetics, as he steams up over the injustice which he is convinced led to Turing’s apparent suicide (he received a royal pardon last December, a mere 59 years after his death), is rather thrilling. Suddenly he’s chattering at breakneck speed, in harried half sentences, and with a turbulence akin (I have to say it) to a mind-racing Sherlock in the midst of a game-changing epiphany.

I tell him I’ve come straight from seeing the film – “Christ!” – and imagined we would thus have different perspectives, one fresh and still emotional, the other having lived with it for many months and in some ways got over it. But it’s clear he hasn’t got over it.

He assures me, “It’s not embarrassing at all” that I left the press screening with mascara tracks down my cheeks. “It’s more embarrassing when you’re actually in it and you have to pull back from being in floods of tears because it looks like you’re crying at your own performance and it’s not that at all. It happened when we were filming, shooting those closing scenes with Keira [Knightley], and I started breaking down. 

God, it was just really upsetting. And I couldn’t quite get myself back"I couldn’t stop crying, just thinking, my God, he went through this. And to get near that understanding – because I’d played him for a while by then… God, it was just really upsetting. And I couldn’t quite get myself back, which isn’t good for acting.”

Maybe it is good for acting. It’s this intense empathy with his characters, which he seems at times incapable of controlling, that marks his best performances; Turing, Parade’s End’s Christopher Tietjens, Sherlock. A quick query about a detail of Turing’s work triggers in him a lengthy, raging, run-through of the cryptologist’s tragic life; the stammer he had developed by the age of four, having been separated from his parents since he was a baby, “completely borne out of not having immediate paternal love, the maternal nurturing and breast-feeding and things you need”; the “ridiculous lives of secrecy and suppression” he and other gay men were forced into; his failure to develop a meaningful sexual relationship, and tendency to appear “short-tempered or removed from other people’s concerns” – but at the same time, “deeply sensitive, incredibly grateful to the people he worked with, very alive to the world and capable of huge, huge love”.

He possessively refers to Turing as ‘Alan’ and has many personal, almost defensive theories about the scientist’s eccentricities (he rails at suggestions Turing was autistic). Evidently identifying with and caring about his character in this film was not a struggle.

And yet the two men couldn’t have had more different experiences. While Turing lived a life of isolation and suffered persecution, 38-year-old heartthrob Benedict Timothy Cumberbatch says the headline of his life is: “I’ve been very, very lucky. I’ve been surrounded by love from a very early age and it’s easier to place value on your own existence if you get love first-off as a child.”

The son of esteemed actors Timothy Carlton and (the distinctly glamorous) Wanda Ventham – they played his parents in recent episodes of Sherlock – Cumberbatch grew up in Kensington, and at age eight went to boarding school in Sussex where he says he developed a love of the countryside. He went on to study arts at Harrow. So far, so rarified, though don’t make the observation to his face – he can be a bit tetchy about being labelled a posh boy.

Actually, he’s right to get irritated by the lazy prejudice that has seen his acting derided on account of his background. So what if he’s posh? His allure has more to do with his boyish energy and the depth of feeling he brings to his work, so that even the most sociopathic and closed-down of his characters arouses compassion. He has a command absent in many of his peers, which is why he inspires an army of followers, growing since he impressed in a 2005 Olivier-nominated performance in the Almeida’s Hedda Gabler, and of course rocketing when he nailed Sherlock Holmes.

“I’ve played straight-up heroes and comic fools and kids next door,” he says. “But the oddballs, the outsiders – Sherlock (below), Assange, Turing – they spike. And there’s a reason for that. Because they make us lean in. And that’s what makes them attractive.”

Cumberbatch himself is a beguiling mixture of emotional extremes. He might be tired today but his shoulders never slump as he swings from political passion (he works extensively with various charities and pressure groups: Stonewall, Liberty, The Prince’s Trust and Stop the War have all benefitted from his zeal) to dreamy romance, vaulting ambition to meditation-aided mindfulness.

“I get worried about the state of the world and upset about what people deem important,” he says. But despite what he calls “some near misses”, including being abducted and held at gunpoint in South Africa in 2005: “I try to be optimistic. I love losing myself in nature, I’m never happier than when I’m staring at the sea. The absorption into a moment, lost in meditative focus looking at that point where the horizon meets the sea. 

"I love being off the grid and just having the primal experiences that we’re all entitled to as humans on this Earth – whether it’s love of someone dear to us, children, nature… I know it sounds very soppy but it’s hugely important to nourish what it is in us that’s human.”

For a man whose casual admission that he’d really like to have a family led to an online meltdown, years of journalistic hounding and an explosion of oestrogen detectable from outer space, Cumberbatch still talks a lot about children, repeatedly using them as examples of things that inspire tectonic yearning and love. One of his theories about Turing is that he was desperate to have children and that it might have been the thwarting of this hope when he was chemically castrated that caused his suicide.

He admits that when he was younger he was quite confident that by the age of 32 the “more seismic things of adulthood would have come, including being a father”. But he’s more wary now when it comes to talking about his private life because “it always comes back to haunt me in strange ways. I’ve been judged for my relationships or not being a father in the weirdest ways. All I’ll say is, when it’s right, it’s right”.

As it happens, a couple of weeks after this coy little shrug, the engagement of ‘Mr BT Cumberbatch and Miss SI Hunter’ is announced discreetly on page 57 of The Times. The shirky scoundrel! And perhaps I’m reading too much into it but I can’t help wondering if his impending joyous nuptials and changing considerations regarding the new arc in his life inspired this particular train of thought…

As I get older I increasingly feel the need to step back, ask what I’m neglecting, what do other people need of me“I’m starting to realise you can say no to things and it won’t all fall to pieces. I really want to do more, by which I mean less work and more of other things. I want to be more present for other people. As I get older I increasingly feel the need to step back, ask what I’m neglecting, what do other people need of me. I want to be more impulsive, to be able to suddenly go away for the weekend. Whenever I get the rare chance to be impulsive I grab it with both hands, which is why I do stupid things sometimes. Having said that, I don’t know how long I’ll ride a motorbike for. I’m sure if and when I become a dad I won’t want to do that any more.”

If there’s a whiff of ‘I promise, darling’ about that last remark, all to the good. If any man can get excited about giving things up for the benefit of his imaginary future family, it’s probably Benedict Cumberbatch. But still, his dreaminess isn’t reserved entirely for marriage and babies.

“I remember, when I was about 16, coming back from seeing The Madness of George III with the brilliant Nigel Hawthorne. It was a theatre trip with the school, which was always a burst of what life might be, the world outside the weird privileged confines of a boarding school.

"I was just having a cigarette, leaning out of my bedroom window, watching the clouds scuttle across the sky and the moon breaking through every now and then, and thinking about what the actual life of King George was like, that madness which turned out to be a misdiagnosed illness. And I was thinking about Nigel Hawthorne and the experience I’d just had, sucking my cigarette, getting a little nicotine high, and suddenly I felt this air blowing through me going, I think I’m on my way. I think this is what it is, I think this is what I want to do.

“Then I thought, what is it about this moment, why do I want to bottle this now? What do I do about it? Do I write a poem? Should I listen to music, tell someone? And I thought no, I’ll just sit in it for a moment.
____________________________________
Перевод : Киви (Ирина). Специально для britishboys.ru / britishboyfriends.blogspot.com. При полном или частичном копировании информации получение разрешения и активная ссылка на блог обязательны. Please credit if you use

Комментариев нет:

Отправить комментарий